Priča O Jednom Kapitanu - Arsen Dedic

Sidon bradon morskog vuka\nStaron kapon kapitana\nZabotunan ispod vrata\nBotunima falš od zlata\nDugon lulon Olandeža\nKrivin šćapon o' Škoćeža\nO' jutra bi noge vuka\nDi se vapor bi nasuka\nPriko kale do uvale\nSve su žene dobro znale\nKa' otvara svoje škure\nDa su brzo osme ure\nČin zazvoni sa zvonika\nEto njega ka vojnika\nNikad nije okasnija\nSvom je brodu viran bija\nTo je bilo srce ča je znalo patit\nKa ča ne zna drugi ni za svoj rod\nTo je bilo srce ča ni moglo puštit\nDa prez kapitana mu umre brod\nGodinan je tako iša\nTukla ga je bura, kiša\nMa ni pusti ni po dana\nBrod prez svoga kapitana\nSve do jedne levantere\nKa' su brodu bande stare\nZavrćale, zacvilile\nRasule se, potonile\nPoslin tega niko višje\nNi susrija kapitana\nNiti čuja škripjat škure\nZaludu su tukle ure\nNi' izlazi iz komore\nProklinja je noć i more\nTugova je, gladova je\nOsuši se i nesta je\nTo je bilo srce ča je znalo patit\nKa ča ne zna drugi ni za svoj rod\nTo je bilo srce ča ni moglo puštit\nDa prez kapitana mu umre brod\nO' komore kapitana\nŠpalankane sve su škure\nSvako more u njon vidit\nSve ordenje i monture\nNa škritor'ju lula leži\nŠćap se na zid naslonija\nStarog vuka višje nima\nOsim priče da je bija\nTo je bilo srce ča je znalo patit\nKa ča ne zna drugi ni za svoj rod\nTo je bilo srce ča ni moglo puštit\nDa prez kapitana mu umre brod…\nNa na na na na na, na na na na na na\nAa na na na na na, na na na na