Van Dometa - Kendi

Pola sedam ujutru, ona jos uvek spava

Vreme tad stane kad svane, iskradem se iz apartmana

Nigde zive duse, samo galebovi kruze i ja slusam ih dok zamisljeno stojim

Pusta obala i stopala mi propadaju, pesak cini da sporo tonem, ustvari plovim

Slusam talase nanose, morsku travu, morsku penu

Na stenama ostavljaju trag soli

U slobodnoj zoni, ti me slobodno zovi

Ali fon mi ne zvoni, jer sam van dometa, sori

I palme i zaliv i borovi i more

I molovi i bove, dok dok brodovi plove

I camci sa pramcem u pravcu horizonta

Voda ne potapa posadu broda jer moja je flota k’o

Moja Santa Maria, Ninja i Pinta, u njima meditiram

Nije mi bitna nijedna sitna stvar osim krstarenja

Urmine palme k’o dzinovski ananasi, u pesku pisem «under the sea»

Slova mi raznose talasi, zamisli da tamo si

Tamo gde su mali

Tamnocrveni korali

Gde su plavi okeani

Gde su stalno vedri dani

Gde nas ne vidi niko

Niko ne cuje nas

Tu, tu gde nema dometa

Ti i ja idemo

Idemo daleko

Idemo daleko

Nasa privatna Atlantida

Plivamo sa jatom riba

Priroda na hiljadu milja van dometa

Ejou, nastavi da spavas

Okreni ledja zracima sunca

Nebo je puno kormorana

Brod ceka kormilara, ja tu sam

Evo me tu sam

Nasukan na obali k’o meduza

Mladi gusar prati trag na mapi blaga

Moj sarkofag je zakopan sa zlatom

Zato svaki dan ja tragam za tajnom arhipelaga

Na Galapagos i Barbados, albatrosi lete

Vetar smeta im da slete na svetionik

U slobodnoj zoni, ti me slobodno zovi

Ali fon mi ne zvoni, jer sam van dometa, sori

I skrivene plaze i spilje i palme

I lignje i dagnje, alge, ribe i krabe

Mediteran me tera da meditiram

Meni trebaju jedra, po meridijanima

Da plovim pa plivam to, topla klima, idila

To je divlja sredina mreze pune sardina

Veslam, a stojim u mestu

Uvek isti listovi kad otvorim svesku

Na novom listu vidim gotovu pesmu

Krije se od mene kao skoljke u pesku

Hor cvrcaka, olupine u dubini

Sipine kosti, skarpine i delfini

Hor cvrcaka, borovi i smola

Oleandri, lavanda i miris mora

Van dometa, van dometa

Jos uvek pola sedam ujutru, nigde zive duse

Samo galebovi kruze, kruze, kruze